ЗАПИСНИК СА СТРУЧНОГ СКУПА „ДДШС“ 21.3.2014.

Стручни скуп је одржан у просторијама Универзитета „Сингидунум“  у Београду дана 21. марта 2014. године, са почетком у 12 15 часова.Скупу  је присуствовало 125 директора  школа, чланова „ДДШС“ . Скупу присуствују следећи чланови УО“ДДШС“: Дејан Недић, Милош Бјелановић,Златко Грушановић, Иван Ружичић, Марко Лош, док су оправдано одсутни: Сеад Љајић, Ибољка Ђокић, Роберт Џунић и Драган Алексић.

Истакнуте су теме овог стручног скупа:

$11.       Примена Закона о јавним набавкама у школама

$12.       Информације о досадашњим активностима на изради садржаја програма обуке и испита за лиценцу за директоре школа

Стручни скуп је отворио председник Скупштине , проф. Дејан Недић, који је поздравио све учеснике скупа, захвалио домаћину, ректору Универзитета „Сингидунум“, проф. Др Миловану Станишићу.Присутне је упознао са дневним редом овог  стручног скупа, уз констатацију да скупу не присуствују, иако су позвани представници Министарства финансија, представници Управе за јавне набавке који су оправдано одсутни-налазе се у Бриселу због отварања Поглавља 24 Споразума о придруживању  Србије Европској унији; као и представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја.Потом је дао реч проф. Др Миловану Станишићу, који је поздравио  учеснике скупа  и представио активности  „Универзитета Сингидунум“: акредитовање програма обуке за директоре школа, , оснивање гимназије Сингидунум, организовање светског првенства најталентованијих ученика средњих школа.Председник Скупштине је омогућио директору „Задужбине Доситеј Обрадовић“, г-ђи Мирјани Драгаш, да поздрави учеснике скупа и да представи делатност Задужбине, као и могућности сарадње са нашим школама.

           Скупу се обратиопредседник УО“ДДШС“ прпф. Иван Ружичић, који је представио скупу чланове УО  и представио активности УО између два стручна скупа.Посебно је нагласио  значај скупа  због актуелних тема које су у жижи интересовања директора образовно-васпитних установа у овом тренутку.

I ТАЧКА:

Уводно излагање  поднели су професори Дејан Недић и Милош Бјелановић,који су присутне обавестили о активностима чланова УО из Региона Београд, а по питању проблема који су се јавили у вези са применом Закона о јавним набавкама. Оба излагања и закључак су саставни део овог записника.

Извештај професора Бјелановића:

На састанку одржаном 21.03.2014. на универзитету „Сингидунум“ у Београду по првој тачки дневног реда: Примена Закона о јавним набавкама у образовно-васпитним установама известиоци су били Дејан Недић, директор друге економске школе и Милош Бјелановић директор Земунске гимназије. Милош Бјелановић је обавестио скуп о активностима актива директора Земуна и Сурчина и иницијативама које ова два актива директора предлажу.

Свесни чињенице да се поступак јавних набавки мора спроводити, а такође и чињенице да школе нису ни материјално ни финансијски оспособљене за савесно обављање послова јавних набавки, активи директора основних и средњих школа општина Сурчин и Земун су одржали два састанка. На првом састанку је одлучено да се позову представници локалне самоуправе и обавесте о актуелним проблемима у школама Сурчина и Земуна. Такође је одлучено да група сачињена од секретара одређеног броја школа сачини два документа: 1) Захтев за централизовано обављање јавних набавки и 2) Захтев за изузеће „родитељског динара“ из поступка јавних набавки. Следећи састанак је уследио 18.03.2014. у основној школи „Светозар Милетић“ на који је дошао члан општинског већа Земун, задужен за просвету г.дин Бојан Бајагић, коме су предочени актуелни проблеми. Такође је упознат са садржином писама која су потписали и оверили директори свих школа са територије градских општина Сурчин и Земун, укупно 32. Закључак писма везаног за централизовану набавку, након детаљног образложења је следећи: „Због свега напред реченог, сматрамо да би било неопходно размотрити могућност да послове јавних набавки за потребе школа са територије Београда обавља нека специјализована служба или агенција, као што то чини Агенција за јавне набавке, која спроводи јавне набавке за потребе Градске управе, јавних предузећа и установа чији је оснивач град, као и за потребе градских општина. Уколико не постоји могућност овакве централизације набавки, сматрамо да би било оправдано да се школама обезбеде средства за плаћање трошкова ангажовања спољњих сарадника који би за наручиоца спроводили поступке као и лица са сертификатом за службеника за јавне набавке.“

Закључак писма за изузеће „родитељског динара“ из поступка јавних набавки је: „Да се примена Закона ограничи на набавке код којих извор финансирања представљају средства из буџета Републике Србије или јединице локалне самоуправе, односно да се од примене Закона о јавним набавкама изузму набавке чији је извор финансирања „родитељски динар“.

Уколико не буде постигнута сагласност за измену Закона о јавним набавкама, молимо Вас да размотрите могућност финансирања радног места службеника за јавне набавке у школама, у одређеном проценту у односу на величину школе /број одељења, ученика и запослених/.

Молба ова два актива директора је да се Друштво директора школа Србије јасно определи и званичним ставом обрати како министарству, тако и законодавцу како би се решили нагомилани проблеми. Писма смо упутили: секретаријату за образовање и дечију заштиту града Београда, Управи за јавне набавке, ГО Земун и Скупштини града Београда /привременом органу/.

                                               

Поводом изнетих излагања, отворена је дискусија.

-И.Ружичић је коментарисао писмо секретара школа из Сурчина о оптерећености секретара школа а у вези са Законом о јавним набавкама, као и о чињеници  да су све школе у прекршају, јер немају лиценцирано лице  за спровођење поступка јавних набавки.

-Директорка Весна Ћирић је указала на проблеме  у вези са поступком јавних набавки електричне енергије.

-Директор Васић је указао на необавештеност службеника  Министарстава финансија  и просвете по питањима  примене Закона о јавним набавкама, а предочено је да су они задужени за иста.Указао је и на нови Правилник о цени рада  који се припрема а којим се предвиђа смањење броја извршилаца, док је с друге стране повећана потреба за лиценцираним лицима  за одређене послове( јавне набавке, безбедност и здравље на раду...)

-Директорка школе за основно образовање одраслих указала је да се на тендере за набавку електричне енергије  нико не јавља, а то продужава период резервног снабдевања електричном енергијом што је много скупље него да се плаћа према утрошеним киловатима.

-Директор Секулић из Ужица је говорио о добром решавању проблема јавних набавки  на начин да се ангажује  један правник за више школа, што је подржала  и колегиница Сања Дограић из земунске Економске школе

-Директор VI београдске гимназије, Раде Зејак,  изнео је предлог  да се Министарству за енергетику  упути допис, са указивањем на  немар и незаинтересованост  радника ЕПС-а ( „Како да радимо по закону ако они оји су обавезни да га спроводе то не раде“). Такође је указао на проблеме око ценуса , упошљавања, преузимања запослених, отказу запослених и тд.

-Директорка из Младеновца је истакла да је „ДДШС“  једини релевантан саговорник  и заштитник  директора. Указала је на проблеме школа са великим бројем одељења- нпр. Школа са 60 одељења има само једног секретара и шефа рачуноводства, а обим посла је далеко већи у школама са мањим бројем одељења.

-Професор Златко Грушановић  је обавестио присутне  да ради у Комисији  за доношење Правилника  о цени услуга  и да је стекао утисак да су позвани да само верификују  предлог који ће смањити  број извршилаца, указавши да „ДДШС“  мора реаговати на ово.

Професор Веселин Вуковић  је подсетио да лице које води јавне набавке  мора имати сертификат, што значи да је и одговоран за тај посао. Уколико школа нема такво лице, директор сноси одговорност.Излаз из ове ситуације он види  у ангажовању Агенција које обављају ту делатност, али се поставља питање- одакле их финансирати.

Овим је исцрпљена дискусија по првој теми.

II ТАЧКА:

Садржај програма обуке и испита за лиценцу  за директоре образовно-васпитних установа

Уводно излагање поднео је председник УО, Иван Ружичић, и дао информације  о досадашњим активностима на изради Садржаја програма обуке  и испита за лиценцу  за директоре,које су саставни део овог записника.

Поштоване колегинице и колеге,

1.Стручни скуп који је одржан 15. марта 2013.године , на овом истом месту бавио сепредлогом програма обуке и садржајем испита за лиценцу за директоре образовно-васпитних установа.Ми смо као ДДШС,изнели предлог како се може решити ово питање,а да то буде у складу са ЗОСОВ,ом и СРОС,ом.Одговорили смо на сва кључна питања која треба да дефинише будући Правилник о програму обуке и садржају испита за лиценцу.Да вас подсетим која су то питања:

 1.1.Садржај програма обуке,који треба да буде у складу са тзв.Стандардима компетенција за директоре образовно-васпитних установа,

 1.2Програм испита, начин и поступак полагања испита,

 1.3.Састав комисије и начин рада,

 1.4.Трошкове полагања испита и накнаде за рад чланова комисије и

 1.5.Изглед обрасца лиценце и начин вођења регистра издатих лиценци.

Укратко, наш предлог је предвиђао да програм обуке има три области (директор као педагошки руководилац, директор као менаџер и развој аутономије школе) и да директори обучавају једни друге т.ј. да се установе директори ментори , на основу јавног позива, који би под одређеним условима, између осталих, изводили обуку.Обуке би биле једнодневне или дводневне зависно од времена које је директор провео на дужности до сада, а могле би их изводити и колеге са Факултета, посебно ову другу област директор као менаџер, т.ј. управљање људским и материјалним потенцијалима школе и локалне средине.

 Наш предлог је био да се сам испит, у виду одбране рада из једне од ове три области обавља у школи у којој директор ради и да комисију чине директор ментор, просветни инспектор из те општине и представник матичне школске управе.Обука и испит би се плаћали, као и за наставнике, са позиције за стручно усавршавање и за испите за лиценце и испит би био за директоре школа бесплатан. Сматрамо да би се на овај начин читав поступак децентрализовао, деполитизовао и професионализовао и да би то вратило достојанство професији директора школе и унапредило образовни систем .

2.После овог нашег скупа, негде у фебруару 2013. НПС је усвојио „Стандарде компетенција за директора установа образовања и васпитања“, који има шест области, 24 стандарда и 103 тзв. индикатора за испуњеност стандарда.Какав је овај документ то је посебно питање, али је важно да оне три области које смо ми предложили као области за могућу обуку директора су практично овим Стандардима раздељени на 6 области и да су прилично сагласни.Такође, је битно да су ови Стандарди полазна основа свега што се ради по питању програма обуке и садржаја испита за директоре образовно-васпитних установа и то се стално мора имати на уму.                     

Негде у новембру 2013, Министар просвете решењем формира радну групу која треба да сачини предлог Правилника о обуци и испиту за директоре образовно-васпитних установа.Поред представника МП, оба Завода у раду те комисије учествују и четири представника ДДШС, колега Дејан Недић и ја, а као наши заменици колеге Милибор Саковић и Владан Ницовић. Ова радна група је до сада одржала 4 састанка, 5.децембра и 18. децембра 2013. и 10. и 24. фебруара 2014.године.Укратко ћу изнети неке предлоге и дилеме до којих је дошла радна група до сада.

         3.Пре свега је констатовано да нема финансијских средстава да се ово питање реши тако што би се направила, као нпр. у Словенији школа за директоре т.ј да се формира институција која би се бавила сталним образовањем и обучавањем директора и која би обављала све у вези испита за директоре школа.Пошто нема услова за то, ако се било шта ради, треба да буде тако да ми сами то радимо са минималним средствима т.ј. да се уклопимо у постојеће начине финансирања и обука и испита за лиценце и да сами једни другима помажемо.У свему овоме своју улогу треба да имају и оба Завода у делокругу свог описа посла.

 На састанцима радне групе су детаљно изложена два званична предлога, предлог ДДШС и предлог Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Ова два предлога су у великој мери сагласна и кохерентна. Предлог ЗЗВК иде у правцу да директор сам прави тзв. портфолио са својим доказима о испуњености оних оних 6 области компетенција и 24стандарда, на основу свог рада из претходног периода. У том смислу, обука би била обука заправљење тог портфолија т.ј. за прикупљање „доказа“ т.ј. индикатора, а сам испит, ако би се тако назвао би био нека врста одбране тог портфолија пред комисијом. На задњем састанку радне групе, пре месец дана, изложен је детаљно садржај портфолија т.ј. објашњено је шта то подразумева и шта ту могу бити извори доказа за испуњеност стандарда.

 Предлог наших чланова радне групе је био да се не користи термин портфолио који у нашем језику има сасвим друго значење т.ј ништа не значи у овом смислу и само ствара одбојност.(енглеска реч портфолио, упућује на француску реч портфељ а она означава новчаник или место где се држе менице.Такође,то је и службена торба министра, па отуда „примити портфељ значи постати министар“.Значи, испунити портфолио у случајудиректора значило би постати директор.Ово је моје тумачење онога што се код Вујаклијеможе наћи на стр. 707 у вези термина портфолио).Ми сматрамо да је више у складу са ЗОСОВ-ом да се нпр. каже „Радна биографија са извештајем о раду директора школе са доказима о испуњености стандарда компетнција за директора образовно-васпитних установа“.Без обзира што је ово дужи назив, он се базира на ЗОСОВ-у јер ми иначе сада подносимо извештај о раду, а и много је јасније о чему се ту ради. Не само да је употреба страних речи непримерена према нашем језику,већ треба да ствари постављамо тако да свима буде што јасније оно што се ради или што се од некога захтева.

 Иначе, наш предлог је предвиђао да сваки директор пише рад на тему из оних области и то брани у својој школи, а овај предлог је сличан у том смислу што би сваки директор у својој радној биографији оставио свој печат и печат своје школе.

 4.Дилеме које су остале и које треба решавати у наредном периоду, ако ова радна група настави са радом су следеће:

 4.1.Мислим да се мора потврдити да тај испит у виду одбране „радне биографије“ мора бити у школи кандидата, т.ј. на лицу места и да он не треба „нигде да се носи“, јер и увид у то мора бити у самој школи.Наиме, многи стандарди су тако постављени да неко мора ту у школи да их потврди, а то једино могу бити просветни инспектор из те локалне самоуправе, неко из матичне Школске управе и директор ментор. Ја сам сам вршио анализу за ова 24 стандарда и обично је тако да за отприлике пола захтева директор може и мора сам то да уради, а за остале то мора неко изван школе ко је за то надлежан и има увид у те захтеве.

 4.2.Самим тим директори ментори морају постојати, јер је ово ипак уже стручна ствар за коју је квалификован само онај ко је радио тај посао или ко то сада ради.

 4.3.Треба дефинисати који проценат Стандарда треба да се потврди и докаже да

би одбрана била добра т.ј. да би се испит положио.Мислим, да 100 % испуњеност не може да се постигне никако, јер има део захтева који уопште не зависе од директора и да то треба имати у виду када се одређује проценат успешности.

 

 4.4.Такође се мора узети у обзир да директори који су дуже на дужности морају знати из ког претходног периода важе докази. У том смислу садашње законско решење предвиђа да директор који је изабран а нема положен испит треба да га положи у року од годину дана од дана ступања на дужност т.ј. од доношења Правилника. Ово неће бити проблем за директоре који су на дужности 4 и више година, али онај ко је први пут директор уз све обуке неће моћи све да прикупи у овом року, јер је за то потребна дужа пракса и рад на терену. Зато, можда треба размишљати о томе да се за колеге који су први пут директори у Закону тај рок промени и повећа на бар три године, да би имали праксу иза себе и веће могућности да покажу и докажу испуњеност Стандарда.

Став по питању  прикупљања доказа о раду директора  базиран на Стандардима компетенција  за рад директора  школа, представила је г-ђа Гордана Чапрић, заменик  директора  Завода за вредновање квалитета рада запослених у образовању. Излагање г-ђе Чапрић је саставни део овог записника.

О портфолију
директора школе

Мр Гордана Чапрић

 

Увод

• Идеја постојања портфолија у школама је појавила се 60-тих година, ревитализовала 80 тих година XX века у САД, a у наредних десет година је заживела у многим системима.

• У најширем смислу значења реч портфолио представља начин за “снимање”, складиштење и процену индивидуалних постигнућа ученика у одређеном периоду образовања и односи се на радну фасциклу која садржи разноврсне информације које документују постигнућа ученика.

“Филозофија” портфолија

• Спада у категорију најаутентичнијих облика евалуације.

• Лице врши самопроцену и носи део одговорности за сопствени развој.

• Помера фокус са онога што индивидуа не зна на оно што зна, уз документовање.

• Интегрише квалитативну и квантитативну процену (од рефлексије до физичког доказа).

Шта је портфолио директора?

• Структурирана, пажљиво организована у радну фасциклу, колекција разноврсних информација које документују професионална искуства, узимајући у обзир и резултате које је директор школе постигао стичући знања и вештине кроз разне едукације и сарадњу са колегама.

• Материјализовање радних активности, као конкретан доказ залагања у раду и напретка.

Чему служи?

• да директор директор вреднује сопствени рад, анализира и утврди које компетенције треба да унапреди;

• да планира стручно усавршавање и прати напредак у развоју професионалних компетенција;

• да акумулира и сачува најважније резултате рада и прикаже најбоље примере из своје праксе

• да информише друге о резултатима свог рада

Како изгледа?

∙„Организована“ радна фасцикла

• Има одређену структуру.

• Садржи минимум обавезних делова.

• Огранизује се према одређеним упутствима

Садржај директорског портфолија

• Насловна страна

• Садржај

• Радна биографија и мотивациона изјава

• Корак 1 – Самопроцена

• Корак 2 – План развоја

• Корак 3 – Докази или извор доказа

• Збирка примера добре праксе (тзв. студија случаја)

Корак 1

• Процес самопроцене - директор пролази кроз области и постојеће стандарде компетенција разматрајући степен остварености стандарда (Шта задовољавам или треба да унапредим?)

• Планира област и динамику (Кад ћу постојеће празнине надоместити?).

 

• Ово је почетни корак тако да садржи и верификацију ментора/колеге, евалуатора.

Корак 2

• Одговара на питање Како стићи?/Шта предузети?

• Области развоја/стандард

– Школски контекст

– Подршка колега

– Он лајн курсеви и материјали

– Онлајн заједница за учење

– Семинари

– Подршка ментора

Корак 3

• Рефлексије/извор доказа

• Област

• Развојне потребе

• Преузети кораци

      – Докази утицаја на сопствено понашањe

      – Докази утицаја на школу

• Извори доказа могу бити: сертификати са обука, потврде о учешћу у одређеним радним групама, записници са састанака, награде, брошуре, новинарски чланци, дневник рада, презентације, блогови, видео клипови и сл.

Портфолио као део процеса  лиценцирања

• Портфолио као континуирана обавеза у професионалном развоју директора.

• Портфолио као део испита за лиценцу

(документ за разговор/интервју).

Подсетник

• Ако је школа место где се одвија учење...

• Ако то место подразумева учешће ученика, наставника, ненаставног особља, родитеља....

• Ако сви на овом месту треба да уче, директор као покретач за унапређење мора бити на првом месту...

• Стога је портфолио на приказан начин јединствен доказ његове посвећености.

Хвала на пажњи!

У дискусији која је уследила директор Веселин Вуковић се сложио са  председником УО у ставу да је израз „портфолио“ неприкладан и предложио да се назове –радном биографијом. Вуковић је истакао да је идеја о портфолиу преузета из образовног система САД,  где ја настао крајем 60-тих година прошлог века , а да је тај образовни систем данас превазиђен, што доводи до закључка  да се почиње примењивати  све веће администрирање у образовању а  занематује се основна делатност-образовно васпитни рад са ученицима.

-Председник Скупштине, Дејан Недић, известио је присутне да се „ДДШС“ укључило у случај разрешења  директора средње школе из Бујановца, Новице Манојловића, кога је Школски одбор на незаконит начин  покушао сменити. Позвао је професора Манојловића да се кратко обрати  скупу,  што је овај и учинио и захвалио се Друштву на подршци.

Како није било нових дискусија и предлога, проф. Дејан Недић се још једном захвалио  присутнима  и закључио стручни скуп.

Завршено у 1515часова.

Записничари

В.Ницовић, М. Саковић

Председник УО“ДДШС“
Иван Ружичић, професор